MIholjski susreti

Ej, Srbijo, među selima…

Srpsko selo puno dece trebalo bi da bude prioritet države. Ne vlasti, nego države, jer se svaka vlast sela seti kada su neki izbori. Seljak je prvi kada se narod hrani, ali i kada se njegova, i sudbina otadžbine, brani. Seljak, ne ministar.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorio je Miholjske susrete sela u Kremnima, koji su okupili meštane sela sa teritorije grada Užica. Reče ministar da se razmišlja o novoj teritorijalnoj organizaciji Srbije, da se uz pomoć države, napravi ozbiljno partnerstvo urbanog i ruralnog. Da se meštani sela dogovaraju, predlažu, odlučuju, da imaju uslove kao i ljudi koji žive u gradu. Tako najavi „ekskluzivno“, (možda za njega) da postoji inicijativa da Kremna, u sastavu grada Užica, postanu prva seoska opština u Srbiji (inicijativa postoji odavno). I odmah podsećanje, Kremna su do 1965. godine imala status Opštine u čiji je sastav ulazilo 12 naseljenih mesta.

Ali veliki broj srpskih sela nema dobar put, nemaju vodu, struju…. nema mladih ljudi, sve je manje dece, zatvaraju se škole. Krkobabićevo Ministarstvo pokrenulo je i akciju kupovine seoskih kuća, za mlade bračne parove i samohrane roditelje. Konkurs je trebalo da bude završen do 1. novembra, ali izgleda da interesovanje nije baš veliko, bar u Zlatiborskom okrugu. Dobar pokušaj da se mladost i dečja graja vrate u selo pa će konkurs biti produžen i na narednu godinu. Uslovi su rigorozni pa zato ne čudi da je sklopljen mali broj ugovora. Mi smo danas u Kremnima pokušali da od ministra saznamo koji je broj ugovora do sada sklopljen, koliko je kuća kupljeno, od 200.000 mapiranih koliko su rekli da ih ima u Srbiji. Nakon izdeklamovane izjave upitah ministra može li još jedno pitanje. A on: „NE MOŽE“. Drugi pokušaj izgleda ovako – pitam čoveka iz njegovog kabineta zašto ministar ne može da da odgovor na neka druga pitanja, koja, itekako imaju veze sa selom. On uzvraća pitanjem „Zar nije odgovorio“ i dodaje „Šta ste hteli da ga pitate“? Rekoh da me zanima kakvo je interesovanje mladih za kupovinu seoskih kuća. U tom trenutku nailazi ministar Milan Krkobabić i kaže: „Izvolite gospođo“. ???***@@!!! Rekoh šta mi treba (sa mikrofonom Nove S u ruci), a on meni pokaza svoj sat na ruci i dade neprihvatljivo objašnjenje: „Žurimo, kasnimo“. ??? I ode…. na Miholjske susrete sela u Bajinoj Bašti, ali je pre toga razgledao štandove sa domaćim proizvodima tako da je bilo mesta i za jednu izjavu, cenim vrlo važnu, za sve one koji žele da se nastane na selu. Aliii …

Ostadosmo uskraćeni za odgovor, vrlo bitan, ukoliko je stvarna namera države da ojača srpsko selo. Jer izgleda da izjava ministra Ratka Dmitrovića da „kao narod polako nestajemo“ nije baš najozbiljnije shvaćena. Ali nije ministar Dmitrović rekao ništa novo, samo je sada možda poslednji trenutak da se oglasi alarm za uzbunu, da se zaustavi nestajanje. Da se ne ostvari ona Tarabićeva da će svi Srbi stati pod jednu šljivu. Upravo zato ministar Krkobabić, ali i svi ostali, treba da odgovaraju na SVA pitanja, da čuju radnike, seljake i njihovu muku, a ona je velika. Svakodnevno na terenu (tim REC Media) slušamo šta je teška muka seljačka.

Zaboravljaju ministri da je država servis građana, a oni obični službenici koje plaća, narod. I srpski seljak. Isti onaj seljak koji je prvi u njivi, ali i na frontu. Ministri su prolazni.

REC komentar